Arheologija američke pohlepe

Film „Biće krvi“ (There Will Be Blood) iz 2007. godine nije samo remek-delo savremene kinematografije; to je monumentalna studija o patologiji uspeha. Dok se većina američkih epova bavi usponom junaka kao moralnim trijumfom, Pol Tomas Anderson ovde secira sam DNK američkog industrijskog mita. Vratiti se ovom filmu danas znači suočiti se sa ogledalom u kojem se prepoznaju temelji savremenog korporativnog sveta – svet u kojem su vera i profit dve strane iste medalje, često nerazlučive u svojoj gladi za dominacijom.

Sinopsis: Pustinjski proroci nafte

Radnja prati Danijela Plejnvijua, čoveka čija je egzistencija definisana isključivo eksploatacijom. Od usamljenog rudara srebra, on se transformiše u nemilosrdnog naftnog magnata na početku 20. veka. Njegov put vodi ga u zabačeni grad Litl Boston, gde pod maskom porodičnog čoveka, sa usvojenim sinom H.V.-om kao alibijem za svoju ljudskost, pokušava da otkupi zemlju od lokalnih farmera. Tu se sukobljava sa Ilajem Sandijem, harizmatičnim mladim propovednikom koji u nafti vidi priliku za finansiranje svoje crkve. Njihov odnos nije samo poslovni duel, već metafizički rat za dušu zajednice, gde Plejnvijua pokreće mržnja prema ljudima, a Ilaja narcisoidna potreba za duhovnom vlašću.

Produkciona odiseja i estetski radikalizam

Nastanak filma bio je rizik koji je Anderson preuzeo nakon uspeha „Pijanih od ljubavi“. Snimanje u pustinjama Teksasa, uz korišćenje autentičnih lokacija i tehnika iz ere rane naftne industrije, dalo je filmu teksturu koja se retko viđa. Anderson odbacuje klasičnu narativnu strukturu, oslanjajući se na vizuelnu naraciju Roberta Elsvita, čija kamera hvata pejzaže kao da su akteri drame. Muzika Džonija Grinvuda, disonantna i uznemirujuća, funkcioniše kao unutrašnji monolog Plejnvijua, naglašavajući njegovu otuđenost od čovečanstva.

Sudar titana: Dej-Luis i Dejno

Glumačka igra u ovom filmu predstavlja standard za svaku analizu karakternog portreta. Danijel Dej-Luis kreira lik koji je istovremeno odbojan i fascinantan; njegov Plejnvi nije karikatura negativca, već čovek koji je svoju ranjivost potpuno zamenio ambicijom. Nasuprot njemu, Pol Dejno u ulozi Ilaja Sandija pruža savršen kontrapunkt – dok Plejnvi oličava materijalističku pohlepu, Ilaj oličava moralnu korupciju religije. Njihovi susreti su koreografisani kao rituali moći, gde svaka rečenica deluje kao udarac u ringu.

Nasleđe: Od kontroverze do kanona

Kada se pojavio, film je polarizovao publiku zbog svog mračnog tona i brutalnog finala. Danas, međutim, reputacija filma „Biće krvi“ stoji čvrsto u panteonu najvećih ostvarenja 21. veka. On je postao referentna tačka za razumevanje kako se američki san pretvara u košmar kada se iz njega eliminiše empatija.

Spojler upozorenje Dublja analiza dramaturgije i završetka filma (kliknite za prikaz)
Završnica filma u kuglani predstavlja jedan od najbrutalnijih obračuna u istoriji filma. Plejnvi, sada bogat ali apsolutno izolovan, suočava se sa Ilajem koji dolazi da traži novac za svoju crkvu. Scena „I drink your milkshake“ nije samo citat koji je ušao u pop kulturu; to je konačna potvrda Plejnviujeve dominacije. On ne želi samo Ilajev novac, on želi da ga ponizi, da mu oduzme dostojanstvo i da ga natera da prizna da je njegova vera lažna. Kada Plejnvi ubije Ilaja, on ne oseća kajanje. Njegova izjava „Gotov sam“ (I'm finished) odnosi se na čitav njegov životni projekat – on je pobedio sve rivale, ali je u tom procesu postao čudovište koje je potpuno izgubilo vezu sa ljudskim rodom. Moralna dilema filma leži u tome što publika, uprkos svemu, ne može da skrene pogled sa Plejnvijua, što nas tera da se zapitamo o našoj sopstvenoj fascinaciji onima koji gaze sve pred sobom zarad uspeha.

Na šta obratiti pažnju pri gledanju

  • Obratite pažnju na uvodnih 15 minuta bez dijaloga; to je čista vizuelna ekspozicija koja uspostavlja Plejnvijua kao čoveka koji se bori protiv same zemlje.
  • Pratite promene u osvetljenju tokom scena u crkvi naspram scena na naftnim poljima; Anderson koristi svetlo da naglasi klaustrofobiju oba prostora.
  • Analizirajte način na koji se H.V. (sin) koristi kao rekvizit u Plejnvijuevim poslovnim pregovorima, što otkriva njegovu potpunu nesposobnost za istinsku ljubav.

Izvori i arhivska građa

  1. BFI Sight & Sound: The Cinema of Paul Thomas Anderson
  2. American Cinematographer: The Oil and the Light
  3. Kinotečni arhiv: Analiza produkcionog dizajna 2007.

Faktografski podaci i filmografske reference verifikovani su kroz kinotečku građu i relevantnu arhivsku dokumentaciju.